Друштво библиотекара Републике Српске

Струковна асоцијација Друштво библиотекара Републике Српске створена је са намјером да подстиче и његује развој библиотекарства у Републици Српској и штити професионални интегритет библиотекара.

Двадесет пет година Друштва библиотекара Републике Српске укоријењено је у насљеђе које сеже више од 70 година уназад, када је 18. септембра 1949. године основано Друштво библиотекара Босне и Херцеговине. То је било једно од најстаријих организованих, струковних удружења на овој геополитичкој територији.

Иницијатор и један од оснивача Друштва библиотекара Босне и Херцеговине био је Ђорђе Пејановић (1878–1962), дугогодишњи библиотекар Српске централне библиотеке „Просвјетаˮ, а касније и библиотекар Народне библиотеке Босне и Херцеговине, предсједник Савјета Народне библиотеке Босне и Херцеговине, библиограф, библиофил и најзначајнији историчар и теоретичар библиотекарства у Босни и Херцеговини.

Оснивање Друштва библиотекара Републике Српске

Након окончања ратних сукоба на простору Босне и Херцеговине (1992–1995), у Републици Српској је 1997. године основано Друштво библиотекара Републике Српске.

Иницијативу за формирање Друштва покренуле су Српска централна библиотека „Просвјетаˮ из Фоче, тадашњег Србиња, и Народна библиотека „Иво Андрићˮ из Вишеграда.

Традиционални сусрети Друштва библиотекара Босне и Херцеговине до избијања ратних сукоба 1992. године одржавали су се у Вишеграду, у оквиру манифестације „Вишеградска стазаˮ, и у Травнику.

Обнављање књижевне и културне манифестације „Вишеградске стазеˮ у Вишеграду, посвећене животу и раду нобеловца Ива Андрића, која баштини традицију из 1976. године, опредијелило је и библиотекаре да Вишеград постане град домаћин и сједиште Друштва библиотекара Републике Српске.

Министарство науке и културе, на челу са тадашњим министром Велибором Остојићем, подржало је ову иницијативу и рад Друштва у наредном периоду.

Оснивачка скупштина

Оснивачка скупштина одржана је уз присуство представника Министарства науке и културе, општинске власти из Вишеграда, великог броја библиотекара из цијеле Републике Српске и многих других културних радника.

Скупштину је отворила и као домаћин поздравила Стојка Мијатовић, члан Иницијативног одбора, те у име Одбора предложила радно предсједништво.

У Радно предсједништво изабрани су: др Сава Ћеклић – Народна библиотека „Филип Вишњићˮ Бијељина, мр Алекса Алаџић – Народна библиотека Добој, Крсто Петијевић – Народна библиотека Требиње и Стојка Мијатовић – Народна библиотека „Иво Андрићˮ Вишеград.

Предсједавајући Оснивачке скупштине, др Сава Ћеклић, поздравио је госте и библиотекарима зажелио успјешан рад. Поздравну ријеч окупљеним библиотекарима упутили су академик Војислав Максимовић, академик Неђо Шиповац, Александар Савић, мр Алекса Алаџић и Милена Максимовић.

Одлука о оснивању Друштва библиотекара Републике Српске једногласно је усвојена.

Прво руководство Друштва

За предсједника Управе и Скупштине Друштва у наредном четворогодишњем мандату изабрана је Милена Максимовић, директор Српске централне библиотеке „Просвјетаˮ из Фоче, односно Србиња.

За потпредсједнике су изабрани Ранко Рисојевић, директор Народне библиотеке „Петар Кочићˮ Бања Лука, и Душанка Касавица, директор Народне библиотеке Брчко Дистрикт, а за секретара Стојка Мијатовић, директор Народне библиотеке „Иво Андрићˮ у Вишеграду.

Чланове Управе чинили су: мр Алекса М. Алаџић, Снежана Ђикић, Божидар Зиројевић, Крсто Петијевић, Нада Пухало, Новак Радовић и др Сава Ћеклић.

За Надзорни одбор изабрани су: Наталија Јањић, Нада Ковачевић, Бранка Трифуновић, Драго Црногорац и Славица Шијаковић.

Циљеви и задаци Друштва

На првој, оснивачкој, Скупштини усвојени су сљедећи циљеви и задаци Друштва библиотекара Републике Српске:

• Његовање и подстицање развоја библиотекарства у Републици Српској и допринос развоју културе, образовања, научног и привредног развоја Републике Српске.
• Разматрање стручних питања од интереса за рад библиотека, као и за ширу друштвену заједницу, и допринос њиховом рјешавању.
• Размјена искустава и мишљења о битним и актуелним питањима библиотечке теорије и праксе.
• Популарисање библиотекарства и допринос формирању јавног мнијења о значају ове дјелатности.
• Помагање и подстицање стручног и научног рада библиотечких радника.
• Рад на што већем популарисању књиге и библиотеке код становништва.
• Формирање и његовање читалачких навика код дјеце и омладине.
• Залагање за истинске вриједности и квалитет књиге.

Усвојени закључци

На Оснивачкој скупштини усвојени су и сљедећи закључци:

• Успостављање награда у оквиру манифестације „Вишеградска стазаˮ за најбољу библиотеку и библиотекара.
• Формирање подружница народних, факултетских и школских библиотека Републике Српске.
• Упућивање дописа Министарству науке и културе ради набавке књига на предстојећем сајму књига у Београду.
• Подсјећање општина на обавезе према библиотекама за измиривање материјалних трошкова.
• Ревизија књижног фонда у свим библиотекама, са посебном пажњом на књиге у дјечјем одјељењу.
• Тражење поврата књига српских писаца и умјетничких вриједности везаних за српске писце.
• Успостављање присних односа са друштвима библиотекара Србије и Црне Горе.
• Утврђивање Вишеграда као сједишта Скупштине и мјеста додјеле награде.
• Упућивање моралне подршке Универзитетској библиотеци у Палама.
• Израда каталога старе и ријетке књиге и њена заштита у складу са Законом о библиотечкој дјелатности.
• Набавка компјутера и штампача, у складу са могућностима, и повезивање у јединствен библиотечки систем Србије и Републике Српске.
• Враћање ранијег статуса Библиотеци „Иво Андрићˮ у Вишеграду и обезбјеђивање простора за читаоницу.
• Помоћ у адаптацији библиотечких просторија у Српском Сарајеву, Требињу и Палама.
• Достављање писаног или штампаног примјерка часописа или књига библиотекама „Петар Кочићˮ у Бањалуци, Српској централној библиотеци „Просвјетаˮ у Србињу и Народној и универзитетској библиотеци у Палама.

Званична регистрација

У наредном периоду обављено је више припремних радњи, па је 9. фебруара 1998. године у Основном суду Источно Сарајево званично регистровано Друштво библиотекара Републике Српске са сједиштем у Вишеграду.

Од тада, са много ентузијазма и на задовољство библиотекара, Друштво је обављало све своје задатке и остварило запажене резултате. Материјална средства остваривало је од чланарине, донација и помоћи Министарства просвјете и културе.