Предсједници Друштва

Предсједник Друштва се бира на период од четири године, уз неограничену могућност реизбора, а мандат му престаје на начин прописан за чланове Управе.

Према Статуту, предсједник Друштва има сљедеће одговорности:

• одговара за законитост рада Удружења;
• представља и заступа Удружење;
• сазива Скупштину, сједнице Управе, руководи њиховим радом и потписује акта која доносе;
• у случају спријечености или одсутности, одређује потпредсједника који преузима његова овлашћења;
• наредбодавац је за извршење свих одлука финансијског карактера;
• обавља и друге послове које му повјере органи Удружења.

Друштво има два потпредсједника и секретара. Потпредсједници и секретар се бирају на период од четири године, уз могућност неограниченог реизбора, а мандат им престаје на начин прописан за чланове Управе Удружења.

Задаци секретара Друштва су:

• припрема или организује припрему нацрта општих и појединачних аката које доносе, односно закључују, органи Удружења;
• проводи или прати провођење одлука свих органа Удружења;
• организује сједнице свих органа;
• обезбјеђује обављање административних, техничких, стручних, финансијско-рачуноводствених и благајничких послова у Удружењу;
• наредбодавац је за исплату новчаних средстава, уз овлашћење предсједника Удружења;
• води евиденцију свих чланова Удружења, друге потребне евиденције, кореспонденцију и архиву Удружења;
• координира прикупљање чланарине у Подружницама;
• ради и друге послове у складу са одлукама органа Удружења.

Руководство Друштва од оснивања до данас

Др Милена Максимовић

1997–2001.

Милена (Томаш) Максимовић рођена је 12. августа 1949. године у Прњавору, БиХ. Основну школу и гимназију завршила је у Босанској Дубици 1967. године. На Педагошкој академији дипломирала је 1969. године на Групи за библиотекарство у Сарајеву. Филозофски факултет, групу за Општу књижевност и библиотекарство, завршила је 1977. године у Сарајеву.

Магистарски рад под насловом Библиографија радова часописа Братство (Сарајево, 1925–1941) отпочела је у Сарајеву, а одбранила је 2000. године у Српском Сарајеву. Докторску тезу под називом Ђорђе Пејановић (1876–1962) као библиотекар, просвјетни и културни радник и библиограф (са персоналном библиографијом) одбранила је 2005. године на Филозофском факултету у Источном Сарајеву. Тако је стекла звање доктора библиотечких наука.

Од 1970. године радила је на разним стручним пословима у библиотекама у Сремској Митровици, Сарајеву, Новом Саду, Фочи и Београду. Од 2001. до 2005. године радила је у Библиографском одјељењу Народне библиотеке Србије, као библиотекар савјетник, на најзначајнијем националном пројекту Српска библиографија: књиге: 1868–1944.

Истовремено је била ангажована на Одсјеку за општу књижевност и библиотекарство Филозофског факултета у Палама од 1999. до 2017. године. Функцију шефа Катедре за општу књижевност и библиотекарство обављала је од 2006. до 2011, а Катедре за библиотекарство од 2016. до 2017. године. Пензионисала се у звању редовног професора 2017. године.

Члан је редакције часописа Библиотекарство Српске, гласила Друштва библиотекара Републике Српске, и Савјета научног часописа за теорију и праксу Читалиште, које издаје Градска библиотека у Панчеву. Сарадник је на пројекту Српски библиографски речник Матице српске из Новог Сада.

Једно вријеме била је ангажована као предавач и испитивач на стручним испитима из библиотекарства, за предмет Библиографија, у Народној и универзитетској библиотеци Републике Српске.

Један је од иницијатора и оснивача Друштва библиотекара Републике Српске и његов први предсједник. За доприносе у библиотекарству, 1999. године добила је награду „Милорад Панић-Сурепˮ, коју додјељује Заједница библиотекара Србије. Добитник је и повеље „Ђорђе Пејановићˮ 2002. године, најзначајнијег признања библиотекарима Републике Српске.

У часописима и зборницима објавила је више научних и стручних радова и четири монографске публикације: Ђорђе Пејановић: живот и дјело (Пале, 2007), Библиотекарство пред новим изазовима (Источно Сарајево, 2009), Библиографија часописа Библиотекарство (1955–1990) (Источно Сарајево, 2011) и Традиција и промјене у библиотекарству (Источно Сарајево, 2016). Залагала се за образовање библиотекара и праћење савремених токова у библиотекарству.

Божидар Зиројевић

2001–2003.

Божидар Зиројевић рођен је 12. 2. 1940. године у Браићевићима, општина Гацко. Завршио је Педагогију и психологију на Филозофском факултету у Сарајеву 28. 4. 1980. године.

Функцију директора Матичне библиотеке Источно Сарајево обављао је од самог оснивања библиотеке па све до 2003. године, када прелази да ради у Културни центар Источно Сарајево као директор. Био је предсједник Друштва библиотекара Републике Српске у периоду од 2001. до 2003. године.

Оставку на мјесто предсједника Друштва дао је због преласка из библиотеке на друго радно мјесто, али је због љубави према библиотекарској професији инсистирао да и даље остане члан Друштва, јер је, како каже, „обављајући своју дужност стекао […] многе пријатеље и познанства и стекао корисно искуство које ставља(м) Друштву на располагање.ˮ

Посебно се залагао за развој издавачке дјелатности у Друштву библиотекара и часописа Библиотекарство Српске. За наредног предсједника предложио је Стојку Мијатовић, истакавши да за ову одлуку „није потребно додатно образложење, јер о њеном раду у Друштву и библиотеци довољно се знаˮ. Умро је 24. 3. 2015. године у Источном Сарајеву.

Биљана Билбија

2003–2005.

Биљана Билбија је дипломирала Оријенталну филологију на Филолошком факултету Универзитета у Београду 1978. године. Радила је као професор и преводилац, а од 1987. године, након положеног стручног испита из библиотекарства у Народној библиотеци Србије, као библиотекар.

Од 1995. до 2005. радила је у Народној и универзитетској библиотеци Републике Српске у Бањалуци. Од 2005. до 2007. године била је помоћник министра за културу у Министарству просвјете и културе, као виши стручни сарадник за библиотекарство и дигитализацију.

Знатно је допринијела сарадњи Друштва библиотекара са Министарством просвјете и културе, посебно када је у питању доношење правних аката из библиотекарства, као и код обезбјеђивања материјалних и финансијских средстава неопходних за успјешан рад и развој Друштва.

Добитник је награде „Ђорђе Пејановићˮ за најбољег библиотекара Републике Српске за 2003. годину. Обављала је функцију предсједника Друштва библиотекара од 2003. до 2005. године, након оставке Божидара Зиројевића.

Била је члан Библиотечког савјета, потпредсједник комисије за полагање стручних испита у библиотекарству и предавач и испитивач предмета Основи библиотекарства.

Активно је учествовала на стручним и научним скуповима у земљи и иностранству. Превела је са енглеског, написала предговор и урадила стручну адаптацију и регистар таблица Универзална децимална класификација. 8 Језик, лингвистика, књижевност (2002) и објавила књиге: Измјене и допуне у УДК систему (2003), Основи библиотекарства (2004) и друго измијењено и допуњено издање (2015). Аутор је бројних стручних радова.

Стојка Мијатовић

2005–2022.

Стојка Мијатовић је рођена 1952. године у Вишеграду, гдје и данас живи. Дипломирала је у Сарајеву на Педагошкој академији, након чега је радила као професор српског језика. Године 1992. започиње веома успјешну каријеру у Народној библиотеци „Иво Андрићˮ у Вишеграду.

Радила је на свим стручним библиотечким пословима, као каталогизатор, класификатор, са корисницима, у набавци и обради књижног фонда, организовању и вођењу промотивних књижевних и културних активности и тако стекла повјерење и углед библиотекара и осталих релевантних фактора у Вишеграду.

Један је од оснивача Друштва библиотекара Републике Српске и његов први секретар. Због запаженог стручног рада у развоју библиотекарства, једногласно је изабрана за предсједника Друштва библиотекара Републике Српске 2005. године, на чијем челу је била до 2022. године.

За вријеме свог мандата, успјешно је организовала велики број стручних семинара, на којима су предавања држали еминентни стручњаци из земље, региона и иностранства. Остварила је значајну сарадњу са Библиотекарским друштвом Србије.

Радила је на изради бројних пројеката везаних за суфинансирање рада Друштва библиотекара и Народне библиотеке „Иво Андрићˮ, од којих је већина одобрена и ефикасно реализована. Несебичним радом и залагањем знатно је допринијела афирмацији библиотечке струке и Друштва чији је била дугогодишњи предсједник.

Активно учествује у организацији укупног културног живота у Вишеграду, а и шире. Члан је организационог одбора најзначајније културне манифестације „Вишеградска стазаˮ. Организовала је и водила око 600 промоција књига и отворила око 200 изложби слика и колажа, које су приређиване различитим поводима.

Њен одговоран и стручан рад није остао незапажен. Добитник је престижне награде „Ђорђе Пејановићˮ за најбољег библиотекара 2004. године. Поред спомен плакета, захвалница, сертификата и јавних признања, добитница је интернационалне „Златне плакетеˮ за петнаест година сарадње са мрежом „Библиотеке нашег окружењаˮ и „Интернет клуба Србијеˮ.

Признање се додјељује за подршку развоја библиотечких пројеката и програма у региону, као и за изузетан лични допринос и истрајност на библиотечком путу.

Љиљана Кнежевић

Од 2022. године

Љиљана Кнежевић рођена је 31. 03. 1963. у Сарајеву, гдје је завршила гимназију „Перо Косорићˮ, а потом и дипломирала на Филозофском факултету у Сарајеву и стекла звање дипломирани компаративиста и дипломирани библиотекар 1986. године.

Прво радно искуство стекла је у Универзитетској библиотеци у Тузли, а потом и у Основној школи „Палеˮ. Од 2000. године ради у Матичној библиотеци Источно Сарајево као руководилац Матичне службе, а 2003. године постављена је за директора.

Функцију директора Матичне библиотеке Источно Сарајево успјешно је обављала до 2017. године. У том периоду, остварила је значајну сарадњу Матичне библиотеке са Библиотекарским друштвом Србије.

Матична библиотека је била издавач многих публикација из библиотекарства универзитетских професора из Србије и Републике Српске. Организовала је и велики број промоција ових књига и тако утицала на афирмацију библиотечке науке и струке.

Активно дјелује у неколико удружења из области културе: Друштву библиотекара Републике Српске, Матици српској у Републици Српској и члан је Главног одбора Српског просвјетног и културног друштва „Просвјетаˮ.

Именована је за главног уредника едиције Посебна издања Српског просвјетног и културног друштва „Просвјетаˮ. У периоду од 2013. до 2022. године била је главни уредник часописа Библиотекарство Српске.

Коаутор је публикације Каталог периодичних публикација у специјалним и факултетским библиотекама тузланског подручја за 1989. годину у издању Универзитетске библиотеке Тузла, те аутор неколико стручних радова.

Била је члан бројних организационих одбора, члан Комисије за библиотеке и документацију при Академији наука и умјетности Републике Српске, члан Библиотечког савјета при Министарству просвјете и културе Републике Српске итд.

Добитник је награде „Ђорђе Пејановићˮ за 2006. годину, која се додјељује најбољем библиотекару у Републици Српској, те неколико плакета и захвалница.

Сада обавља послове библиотекара у Одјељењу специјалних збирки Матичне библиотеке Источно Сарајево. За предсједника Друштва библиотекара изабрана је 16. септембра 2022. године.