Ђорђе Пејановић

Био је српски политички активиста против аустроугарске окупације, члан српских националних друштава за национално просвјећивање и ослобађање од аустроугарске окупације, један од главних уредника Српског културног друштва „Просвјета” у Сарајеву, члан тајног друштва и уредник листа „Српска свијест”, сарадник српских листова „Српска ријеч”, „Поглед” и „Народ” у Сарајеву.

Радио је као главни библиотекар Српске централне библиотеке у Сарајеву и учествовао у оснивању Српског дилетантског позоришта у Сарајеву.

Студије уписује у Бечу, уз стипендију Земаљске владе, а уз услов да студира групу математика и физика. Због учешћа у студентским демонстрацијама, Пејановић и већина српских студената морали су да напусте даље школовање у Бечу.

Школовање наставља у Загребу и успјешно полаже испит за наставничко звање у средњим школама, чиме је завршено Пејановићево школовање. Добија службу у српској гимназији у Пљевљима, потом у српским гимназијама у Солуну и Скопљу.

Неповољне животне прилике натјерале су га да се врати у Сарајево. Знао је да ће ново запослење тешко наћи у Босни и Херцеговини, јер га је окупациона власт сматрала непоћудним. Интензивно сарађује у листовима и часописима, све док није био изабран за библиотекара Српске централне библиотеке 1912. године.

Уз тај посао уређивао је и лист „Просвјета”. Од тада је цијели свој радни и животни вијек, са прекидима у току Првог и Другог свјетског рата, био везан за Сарајево и Српско просвјетно и културно друштво „Просвјета”, у којем је обављао различите функције и послове — уредника, приређивача, предавача и секретара, књиговође и благајника.

Умро је 22. фебруара 1962. године. Сахрањен је у Сарајеву, на српском православном гробљу на Кошеву.