Проф. др Милена (Томаш) Максимовић рођена је 12. августа 1949. године у Прњавору, БиХ. Основну школу и гимназију завршила је у Босанској Дубици 1967. године. На Педагошкој академији у Сарајеву дипломирала је 1969. године на Групи за библиотекарство, а Филозофски факултет, групу за Општу књижевност и библиотекарство, завршила је 1977. године у Сарајеву.
Магистарски рад под насловом „Библиографија радова часописа Братство (Сарајево, 1925–1941)” започела је у Сарајеву, а одбранила 2000. године у Српском Сарајеву. Докторску тезу под називом „Ђорђе Пејановић (1876–1962) као библиотекар, просвјетни и културни радник и библиограф — са персоналном библиографијом” одбранила је 2005. године на Филозофском факултету у Источном Сарајеву, чиме је стекла звање доктора библиотечких наука.
Од 1970. године радила је на различитим стручним пословима у библиотекама у Сремској Митровици, Сарајеву, Новом Саду, Фочи и Београду. Од 2001. до 2005. године била је запослена у Библиографском одјељењу Народне библиотеке Србије, као библиотекар савјетник, гдје је радила на значајном националном пројекту „Српска библиографија: књиге 1868–1944”.
Истовремено је, од 1999. до 2017. године, била ангажована на Одсјеку за општу књижевност и библиотекарство Филозофског факултета у Палама. Функцију шефа Катедре за општу књижевност и библиотекарство обављала је од 2006. до 2011. године, а шефа Катедре за библиотекарство од 2016. до 2017. године. Пензионисала се 2017. године у звању редовног професора.
Члан је редакције часописа „Библиотекарство Српске”, гласила Друштва библиотекара Републике Српске, као и Савјета научног часописа за теорију и праксу „Читалиште”, који издаје Градска библиотека у Панчеву. Сарадник је на пројекту „Српски библиографски речник” Матице српске из Новог Сада. Једно вријеме била је ангажована као предавач и испитивач на стручним испитима из библиотекарства, за предмет Библиографија, у Народној и универзитетској библиотеци Републике Српске.
Један је од иницијатора и оснивача Друштва библиотекара Републике Српске и његов први предсједник. За допринос библиотекарству, 1999. године добила је награду „Милорад Панић Суреп”, коју додјељује Заједница библиотекара Србије. Добитник је и повеље „Ђорђе Пејановић” 2002. године, најзначајнијег признања библиотекарима Републике Српске.
У часописима и зборницима објавила је више научних и стручних радова, као и четири монографске публикације:
„Ђорђе Пејановић: живот и дјело” — Пале, 2007.
„Библиотекарство пред новим изазовима” — Источно Сарајево, 2009.
„Библиографија часописа Библиотекарство (1955–1990)” — Источно Сарајево, 2011.
„Традиција и промјене у библиотекарству” — Источно Сарајево, 2016.
Током свог дугогодишњег професионалног рада залагала се за образовање библиотекара, развој библиотечке струке и праћење савремених токова у библиотекарству.